50 NAJVEĆIH FILMSKIH ZAVRŠETAKA SVIH VREMENA
(1. deo)

Oni koji su gledali Chinatown nekoliko puta složiće se da je u pitanju sjajan film, ali dve specifične stvari ostaju urezane u pamćenje: povijeni nos Jacka Nicholsona i poslednja rečenica u filmu. Gluma, režija, dobar scenario... sve su to stvari koje su bitne za svaki film. Ali klasičan kraj, e to je nešto što zaista može uzdignuti film.
Proveli smo doslovce mesece birajući 50 filmova sa apsolutno najboljim krajem koji smo ikad gledali. I pritom ne mislimo na poslednjih pola sata. Mislimo na poslednju minutu filma. Znate, kraj.
Bespotrebno je reći da ceo ovaj članak možete smatrati jednim velikim SPOJLEROM. Većina filmova su klasici koje ste verovatno gledali po nekoliko puta. Ali ako niste, preskočite one koje niste gledali i dodajte ih na listu za iznajmljivanje, inače ćete upropastiti velik deo dobrih filmova. Kao i uvek, izvinjavamo se onima koje smo glupavo zaboravili (da, Jaws, The Sixth Sense, Se7en, Carrie, žao nam je!).

	50. The Blair Witch Project (1999) (Veštica iz Blera) - Film nije preterano strašan ... sve do poslednjih dva minuta, kada napetost poraste sa 10 na 100 eksponencijalnom brzinom. Poslednje sekunde filma - kada uočavamo člana ekipe koji je okrenut kameri leđima, dok nevidljivi duh ubija drugog člana ekipe, koji je snimao sve ovo u paničnom trku kroz napuštenu kuću - su ocenjene kao najjeziviji momenti koji su ikad ubačeni u film. Naježim se samo dok pišem o tome.
	49. A History of Violence (2005) (Nasilnička prošlost) - David Cronenbergov prepreden i brilijantni spoj osvete i eseja o Američkom snu ima odgovarajući zbrkan i provokativan kraj. Tom Stall (Viggo Mortensen) je otkrio strašnu istinu o sebi koja je bacila njegovu ženu Edie (Maria Bello) u očajanje. Oni se u tišini zagledaju jedno u drugo preko trpezarijskog stola i pogledi u njihovim očima vam govore da je nemoguće, a opet bolno potrebno, da se pretvaraju da se ništa nije desilo.
	48. Batman Begins (2005) (Betmen počinje) - Kao što sam naziv govori, misija Mračnog Viteza da očisti Gotam je počela. Komesar Gordon (Gary Oldman) na mestu skorijeg zločina daje Betmenu (Christian Bale) kartu za igranje. On je okreće, i herc nam zaigra pred očima dok se najavljuje sledeći film Christophera Nolana.
	47. All That Jazz (1979) (Sav taj džez) - Film koji je naročito neprocenjiv u prikazivanju smrti u velikom, Broadway muzičkom stilu. Veoma je dobro ukombinovano kada samodestruktivni koreograf poveže sve svoje labave krajeve u fantastičnu koreografsku žestinu - Joe Gideon (Roy Scheider) jednostavno ušeta u koketirajući anđeoski zagrljaj.
	46. Dead Again (1991) (Ponovo mrtva) - Drugi film koji je Kenneth Branagh režirao pre nego što mu je Šekspirovska slava udarila u glavu, i dalje ostaje jedan od njegovih najboljih ostvarenja do dan danas. Prelepim kombinovanjem inteligentnog romanticizma sa reinkarnacijom između njega i njegove tadašnje supruge i glumice Emme Thompson, film postepeno kulminira sa scenom smrti, kada je ljubav ponovo uspostavljena, a prošlost uklonjena, bez gubitka emotivnog tona. Čak su se i oni koji ne veruju u romansu na filmu istopili dok Branagh drži svoju partnerku i iscrpljeno kaže "Vrata su zatvorena."
	45. Pulp Fiction (1994) (Petparacke priče) - Teško je izabrati između ovog i Reservoir Dogs, u kome je Quentin Tarantino napravio plagijat samog sebe, ali Priče su mnogo dosetljivije i smešnije u tretiranju situacije iz koje niko ne može da izađe kao pobednik, samo što je to ovog puta sa hepiendom. Naravno, znamo da će Vincent Vega (John Travolta) biti upucan dok izlazi iz toaleta na još jednom zadatku, ali on i njegov Biblijaški kolega će se izvući ovog puta, čak iako izgledaju kao idioti.
	44. Fargo (1996) - Bioskop, a pogotovo bioskop modernog doba, nije poznat po oslikavanju srećnih brakova - a posebno ne u krimićima. Ali poslednja scena ovog remek-dela braće Coen ne sadrži niti krv, niti metke. Ona samo prikazuje Gundersonove, Marge (Frances McDormand) i Norma (John Carroll Lynch) kako sede na krevetu. On joj govori da će se njegova slika naći na poštanskoj markici od tri centa, ona mu kaže kako je to super, i jezgro emocija koje se razvijalo tokom filma se odjednom nalazi ispred nas.
	43. Shane (1953) - Kada klinac viče, "Shane, vrati se!" za herojem koji odlazi, u pitanju je jedna od retkih scena koje izmamljuju suze kada se zaista osećate dobro.
	42. The Terminator (1984) (Terminator) - Jedna od prvih velikih naučno-fantastičnih trilogija koja je poslužila kao prava inspiracija celoj novoj generaciji snimanja filmova. Prvi deo je brutalan, sjajan i brilijantno izveden. Od Ah-noldovih prostih rečenica do glume Sare Connor kojom je pokazala da želi da bude velika heroina, bio je to jedan od prvih filmova koji je stvorio hipnotični krug u svojoj naraciji, završavajući se tamo gde je sve počelo. He'll be back.
	41. Say Anything... (1989) (Reci da me voliš) - Puno romantičnih komedija se završava tako što momak osvaja devojku; međutim, u Say Anything, on, ona i mi to stvarno zaslužujemo. Lloyd Dobler (John Cusack) i Diane Court (Ione Skye) ne ostaju u strastvenom zagrljaju, već u avionu, gde sede jedno pored drugog držeći se za ruke, gledajući nagore, čekajući "bip" koje će im reći da je sve u redu. Ovaj poslednji kadar je sve ono što je sjajno u vezi Say Anything: slatko, pomalo smešno i u potpunosti uverljivo.
	40. The Thing (1982) (Stvor) - Jednostavno najjeziviji kraj u hororima. Carpenter namerno nikad ne upoznaje publiku s tim kako se zaraza tačno širi, ostavljajući nas da se krčkamo u strahu ne znajući ko će sledeći postati domaćin vanzemaljca. Poslednji zvuci sumorne muzike su dovoljni da se svi naježimo od strave i užasa.
	39. The Silence of the Lambs (1991) (Kad jaganjci utihnu) - Pronađite mi bolju poslednju rečenicu koju je izgovorio bilo koji negativac od rečenice "I'm having an old friend for a dinner." Šarmantno, dosetljivo i veoma hrabro, Hopkins završava glumu koja mu je obeležila karijeru divljom provokacijom. Neko za pasulj?
	38. 8 1/2 (1963) - Kada otkačeni režiser konačno prigrli radost i apsurdnost života, grupa frikova, prijatelja, otkačenjaka i novinara počinje da igra u velikom krugu, dok se iza njih nalazi veliki cirkus; ovo je tako dobro, da ga je Woody Allen odmah kopirao u Stardust Memories. Da li je bilo koji kraj, ili bilo koji film te vrste, bolje prikazao shvatanje života kao jedne velike, otkačene šale?
	37. Rocky (1976) - Dok muzika Billa Contea lebdi u pozadini, krvavi Rocky (Sylvester Stallone) i Adrian (Talia Shire) konačno izjavljuju ljubav jedno drugom. A u dalekoj pozadini, spiker u ringu objavljuje sumanutoj publici da je naš heroj zapravo izgubio borbu u kojoj su nas držali "zarobljene" čitav poslednji čin. U jednom dramatičnom potezu, dve beznačajne osobe su pronašle svoja srca i ništa više nije bitno.
	36. Jacob's Ladder (1990) - Sve je to bio san u ludačkom stilu. Ovog puta je bar iz dobrog razloga: Saznajemo da je Jacob (Tim Robbins) bio u samrtničkoj postelji, jer je bio teško ranjen u Vijetnamskom ratu, i sve što je prethodilo je na neki način surovo premotavanje filma jer Jacob nije želeo da jednostavno pusti stvari. Odjednom sve ima smisla.
	35. Back to the Future (1985) (Povratak u budućnost) - Najdrskije najavljivanje nastavka koje možete zamisliti. Šta da film nije uspeo? Nema šanse. Sve je naizgled dobro u Martyjevom svetu, dok se Doc Brown ne vrati iz budućnosti da ga obavesti o problemima u porodici. Pozornica je postavljena za trilogiju koja nastavlja da nas zabavlja do dan-danas.
	34. King of New York (1990) (Kralj Njujorka) - Nakon suočavanja sa poslednjim (i najstarijim) policajcem od četvorice koji su ga proganjali, lord kriminala Christopher Walken sedi u taksiju, dok mu metak završava u stomaku. Krimi sonata Abela Ferrare stavlja pečat na viđenje jednog velikog gangsterskog završetka, naspram čega Scarface izgleda kao ostareli negativac koji ne ume ništa da kaže. Frank White oseća da je jedina stvar koja mu je preostala da tiho odjedri prema smrti među senkama grada koji voli.
	33. A Clockwork Orange (1971) (Paklena pomorandža) - Stanley Kubrick je iskasapio poslednji deo knjige da bi filmu dao nihilistički završetak u kome Alex (Malcolm McDowell u životnoj ulozi) nije naučio apsolutno ništa iz prethodnih dva sata filma, sanjajući o pseudo-orgijama dok leži nepokretan u bolničkom krevetu. U pitanju je kontraverzni izbor koji izaziva debate decenijama. Dovoljno je reći da bi kraj knjige teško bio kinematičan.
	32. Being There (1979) - Krunisano ostvarenje Petera Sellersa završava se pomalo mistično, što naizgled u potpunosti odskače od lika u ovom filmu sa jakom osnovom, dok s druge strane ide skroz njemu u prilog. Morate se nasmešiti dok ga gledate.
	31. Magnolia (1999) - Svako se seća kataklizmičnog obrta događaja u poslednjem činu i, iako volim smelu preduzimljivost P.T. Andersona da jednostavno pusti žabe da padaju s neba, stvarni završetak Magnolie je mnogo jednostavniji. U produženom bliskom kadru, vidimo problematičnu Claudiu (Melora Walters) koja sluša simpatičnog policajca Jima (John C. Reilly). Njegove reči se jedva čuju; umesto toga, fokusiramo se na Claudiino lice, na kom se naposletku izvaja blagi osmeh, samo sekund pre nego što se film završava. Očajanje se momentalno pretvara u nadu, a "Save Me" od Aimee Mann savršeno zamrzava tortu.
	30. Pickpocket (1959) (Džeparoš) - Kopiran u stotinama filmova (najskoriji L'Enfant i Art School Confidential), francuski majstor Robert Bresson završava svoju priču o duhovnoj trampi sa džeparošem i devojkom koja ga voli, u sobi za posetioce u zatvoru. Emotivno prodoran i predivno snimljen, kraj sakuplja sve čežnjive i vizionarske teme, koristeći Bressonov patentirani ravni stil glume.
	29. Wait Until Dark (1967) - U ovom dobu trilera, Audrey Hepburn glumi slepu ženu koja je na meti plaćenog ubice (Alan Arkin). Na kraju filma, ona ostaje zarobljena u svom stanu, a on je progoni. Ona gasi sva svetla da bi bili ravnopravni... ali zaboravlja jedno svetlo! Ovo je uzbudljivo sve do poslednje minute. Za vreme prvih prikazivanja, u bioskopima su se gasila sva svetla u poslednjih nekoliko minuta da bi se pojačao efekat.
	28. Hannah and Her Sisters (1986) (Hana i njene sestre) - Iz pravog zadovoljstva, ne možete pobediti ljupkost gledanja bivše narkomanke/punk-rock ribe Dianne Weist i religiozno zbunjenog komediografa Woodyja Allena kako se grle u mračnom hodniku kada mu ona saopšti dobre vesti. Nazovite to lukavom sentimentalnošću.
	27. The Searchers (1956) (Tragači) - John Wayne, simbol muškog ega, dominacije i svega ispravnog u vezi Divljeg Zapada, stoji sam na tremu, izolovan od osećanja i ideologija koje jednostavno neće više biti prihvaćene. Dekonstrukcija kaubojskog mita počinje ovde, i John Ford, gonjen sopstvenom rasističkom prošlošću, daje šansu proganjajućem i trezvenom osećaju usamljenosti i promene.
	26. Rushmore (1998) - Wes Anderson završava svoj najbolji film u dopadljivom naizgled-teatralnom i pastelnom stilu bez nagoveštaja ironije. Max i žena kojom je opsednut stoje spremni da zaigraju dok se čuje "Ooh la-la" od The Faces, dok ostali likovi plešu oko njih.