ALIJENACIJA
Alijenacija ili otuđenje je deo egzistencionalističke filozofije film noira. Glavni junaci i protagonosti tih priča osećaju se otuđeno i odvojeno od društva koje živi urbanim životom. Paranoja i osećanje besmislenosti života se podrazumevaju, a depresija duboko pritiska ove nesrećne moderne junake.
Pod A je bitan i Asfalt, kao The Asphalt Jungle (1950), ali i Amnezija itd..

 

 

B-MOVIE
Niskobudžetni filmovi koje su četrdesetih i pedesetih snimali kao na pokretnoj traci, da bi ispunili svostruki bioskopski program (Double Bill - dva filma po ceni jedne ulaznice). Snimani sa manje poznatim glumcima, ti filmovi su bili jeftiniji, što je često dovodilo do identifikacije žanra noira sa niskobudžetnim ostvarenjima. To nije bilo uvek tačno, jer filmovi kao što su Double Indemnity (1944) i Laura (1944) snimani su sa poznatijom ekipom i nalazili su se između budžeta A i B ostvarenja. Postojali su i studiji kao što je bio Monogram, koji su snimali isključivo B-filmove, često "reciklirajući" scenografiju A-filmova. Tačnije, ekipa je "upadala" da snima noću pošto bi poznatije kolege otišle na odmor. 1960. godine, Jean-Luc Godard je posvetio svoj noir omaž A Bout De Souffle studiju Monogram. Preko Godarda i francuskog novog talasa, stižemo do našeg vremena i obožavalaca noira kao što je Quentin Tarantino.

CITY
Magična rečkoja označava grad, a noir je "gradska" zverka. LA, New York, Berlin i Paris jesu ključni gradovi, ali žanr je zaživeo i na drugim mestima, recimo u Estoniji gde se odvija radnja sjajnog filma Darkness in Tallinn (1993). Glavni junaci noir filmova često su oportunisti ili ljudi spremni da po svaku cenu postignu uspeh, često čineći nesrećne kompromise. Kontrast između privlačne moći svetla velegrada i korumpiranog podzemlja, za koje je scenografija najčešće mračna, sporedna ulica, vizuelni je zaštitni znak pozajmljen od ekspresionista.
Na slovo C važne su i Cigarete, Cenzura, Cinizam...

DOUBLE INDEMNITY
Ako je Stranger on the Third Floor (1940) bio prvi film noir, onda Double Indemnity Billyja Wildera iz 1944. predstavlja klasični primer fatalne mehanike žanra. Od Freda MacMurraya do Barbare Stanwyck u ulozi fatalne plavuše, ovaj film uspostavlja standarde.
Na slovo D tu su još i Droge, Dokumentarizam, Detektivi, Depresija...

 

EKSPRESIONIZAM
Duge senke, oštre visoke zgrade, zamućeni kadrovi. Noir je čedo ekspresionističkog stila u slikarstvu, koji je preovlađivao u Nemačkoj između 1906. i 1933. Od filma Roberta Weinea The Cabinet of Dr. Caligary (1920), preko ostvarenja M (1930) Fritza Langa pa do hitova našeg vremena Batman Returns (1992) i Dark City (1998), vizuelno ovaj stil izdvaja preterivanje, neobično toniranje i osvetljenje i namerno izazivanje utiska artificijelnog.
Na slovo E postoje još i Egzistencijalizam, Erotika, Egzekucija, Emigranti...

 

FEMME FATALE
Dame i velike dive, opasne i poželjne, vamp žene i otmene gospođe... Femme fatale predstavlja simbol kastracije beznadežnih naivčina. Ona je žena čija dvostruka ličnost uništava našeg bespomoćnog heroja, pre no što je ubiju ili odvedu na doživotnu robiju. Te žene žive noćnim životom (naravno, u gradu), one su zavodnice, podmukle i očajne. To su osobine potrebne za dobar noir. Najpoznatije glumice žanra bile su: Jane Greer, Barbara Stanwyck, Ida Lupino, Rita Hayworth i Veronica Lake (Curtis Hanson je omažirao Veronicu Lake u filmu L.A. Confidential (1997)). Drugi svetski rat je naglasio strah i fascinaciju vezanu za jake žene, što je dovelo do stvaranja femme fatale, delom zbog novostečene ekonomske nezavisnosti žena, delom kao izazov preovlađujućem mišljenju o slabijem polu, koje je vladalo u američkoj kinematografiji. The Woman in the Window (1945) je izneo stereotip o muškim fantazijama i noćnim morama, ali u neonoir periodu, Linda Fiorentino, Sharon Stone i mnoge druge glumice uništile su predstavu o ženama kao predmetu želje muškaraca.
Na slovo F ističu se i Francuski poetski realizam, Flešbekovi, Frojd, Fatalizam...

GUMENI ĐONOVI
Cipele sa gumenim đonom postale su sinonim za "privatna njuškala". Hammettov Sam Spade, Chandlerov Philip Marlowe... privatni detektivi su outsideri koji žive po svojim pravilima i imaju kod časti, brzo potežu i u stanju su da "pročitaju" i najmaštovitije konstruisane spletke i misterije. Njihov profesionalizam i spremnost za akciju, vode ih u razumevanje urbane korupcije, ali oni su likovi sa fatalističkim pogledom na život, otuđeni i cinični.
Na slovo G su važni i Gangsterski filmovi, ali i Gotske romanse...

HARD-BOILED DIALOGUE & FICTION
Većina ostvarenja žanra inspirisana su romanima pisaca kao što su bili Raymond Chandler, James M. Cain i Dashiell Hammett. Oni su transformisali američke petparačke romane s kraja 19. veka, u pravi "pulp" (naziv potiče od jeftinog papira na kome su štampani). To je postala umetnička forma namenjena urbanoj publici sastavljenoj uglavnom od pripadnika radničke klase. Nasilje i stilizovani dijalozi (prilagođeni emisijama na radiju) bli su zaštitni znak ovog stila. Tamo gde su detektivi, junaci engleske literature, favorizovali razmišljanje, ovi novi junaci radije su izlazili na ulice grada da pesnicama otkriju istinu.

INFIDELITY
Sama srž mnogih noir priča, od filma Double Indemnity (1944) do The Postman Always Rings Twice (1946), ili u novije vreme Chinatown (1974), jeste neverstvo. Drugi svetski rat je izbacio tu temu na površinu, kao na primer u filmu The Blue Dahlia (1946), u kome se glavni junak (Alan Ladd) vraća kući posle rata i zatiče ženu sa drugim muškarcem.
Na slovo N je važan i Neorealizam.

JAIL
Zatvor, mardelj, ćorka, kavez... pravi mesto za noir atmosferu. Pogledati Brute Force (1947) Julesa Dassina, ali i film Fritza Langa You Only Live Once (1937). Likovi okorelih robijaša su kao stvoreni za noir.

KILLING
Protagonisti noir filma često ubijaju, ali i bivaju ubijeni. Ulice u noir ostvarenjima zatrpane su leševima. Ovaj smrtni greh je poslužio kao osnovni motiv mnogih ključnih ostvarenja žanra. Pogledati filmove The Killers (1946) i Killing Zoe (1994).

LIGHTNING
Često su scene žanrovskih ostvarenja snimane samo noću. Scene snimane u enterijeru zasnivaju se na igri senki na zidovima. Kada tome dodate uzani i klaustrofobični prostor, dobijate pravu atmosferu. Ta upotreba svetla i senki, povezana je sa nasleđem ekspresionizma i psihoanalize, kao i sa mračnim vremenom Drugog svetskog rata (kada je naravno bilo mnogo restrikcije struje).

MASCULINITY
Problematični junaci sa mentalnim problemima posežu za nasiljem. Snaga i muževnost ključni su faktori koji određuju muške protagoniste film noira. Od paranoje preko mazohizma do bolesne vezanosti za majku (najčuveniji primer je James Cagney u White Heat (1949)); ovi junaci svoje psihološke nedostatke kompenzuju snagom. Neki smatraju da je takva karakterizacija simptomatična za bolesno društvo, drugi je povezuju sa velikim promenama koje su se desile za vreme Drugog svetskog rata. Panduri su u film noiru korumpirani i psihotični, jer su bili u lošem okruženju. Detektivi su cinični, žene su neverne... svi ti poremećaji stvaraju mišićave frankenštajne, vez osećanja i razuma.
Na M postoji i Makartizam, Melodrama, Melanholija...

NOUVELLE
Naravno, misli se na novi francuski talas. Nastao na krilima kulta američkog film noira i francuskih krimi drama 40-ih i 50-ih godina, ovaj pokret su predvodili bivši filmski kritičari Francois Truffaut i Jean-Luc Godard, omažirajući Bogieja i društvo. Pogledajte filmove Shoot the Piano Player (1960) i A Bout De Souffle (1960).
Na N postoje još i Nacizam, Noć, Noćne more, Narkotici, Neverstvo...

OPSESSION
Opsesije i fiksacije čine osnovu najboljih noir priča. Uglavnom se radi o seksualnim opsesijama, kao u filmu Laura (1944) (čista nekrofilija) u kome detektiv Dana Andrews postaje opsednut portretom mrtve žene. Vertigo (1958) podiže opsesije na nove visine, da vam se stvarno zavrti u glavi.

PSYCHOANALISYS
Film noir je učinio mnogo na popularizaciji frojdovskog načina razmišljanja u kinematografiji. Od nenormalne povezanosti sa majkom u filmu White Heat (1949), preko Edwarda G. Robbinsona kao frojdovskog predavača u filmu Fritza Langa The Woman in the Window (1945), sve do filma Spellbound (1945) koji je koncipiran po uzoru na seansu, noir rado ulazi na teritoriju podsvesnog. Košmari i traume imaju svoje posebno mesto u određivanju ličnosti glavnih junaka.
Na P postoje i Pulp Fiction, Pulp (omiljeni termin, petparački roman), Postnoir, Privatni detektivi, Paranoja, Pesimizam, Penicilin, Prostitucija...

QUIPS
Oštroumnost i još važnije, oštar jezik, glavno su oružje ciničnih noir detektiva. Jedan od besmrtnih citata: "Kako želite vaš brendi, gospodine?", pita general Sternwood u filmu The Big Sleep (1946). "U čaši", odgovara detektiv Marlowe.

RAIN
Ništa ne može da se poredi sa poetikom noira, kišom umivene ulice kojima hodaju slomljeni ljudi, odeveni u duge mantile preko svojih jefitinih odela. Kiša predstavlja suze čitavog žanra noira.
Na K su još i Komunistička opasnost, Kola, Košmari, Koltovi revolveri...

STRANGER ON THE THIRD FLOOR
Stranger on the Third Floor (1940) se smatra prvim pravim film noirom. Snimio ga je Boris Ingster kao B produkciju i predstavljao je korak između ekspresionizma i noira. Peter Lorre je obeležio film svojom epizodnom ulogom, a glavni junak John McGuire je čovek koji upada u svet krivice, seksualne nemoći i noćnih mora.
Na S postoje još Studio, Senke, Sadizam, Seks...

TOUCH OF EVIL
Film Orsona Wellesa iz 1958. smatra se poslednjim ostvarenjem klasičnog noir perioda. Radnja se odvija u svojevrsnom čistilištu, na granici sa Meksikom. To je priča o meksičkom policajcu iz odeljenja za narkotike (Charlton Hetson), koji se sukobljava sa kapetanom Quinlanom (Orson Welles). Žestoka priča o nasilju i korupciji ima očekivani kraj.
Na T postoje i Trileri, Tehnonoir, Tama...

UNDERGROUND
Mesto na kome se odvija radnja mnogih noir filmova, ali i ključna reč u naslovu mnogih priča. Poznati film prenoir perioda Josefa von Sternberga iz 1927. godine i postnoira iz 1961. godine Samuella Fullera, ostvarenja su koja nose naziv Podzemlje (Underworld).

VOICEOVER
Jedan od najboljih primera je narativni glas na početku filma Double Indemnity (1944). Naracija se koristi i za flashbackove, ali i za praćenje najskrivenijih misli glavnih protagonista, stvarajući tenziju između ritma kojim se priča saopštava i stila naracije. Istovremeno naracija dodatno naglašava probleme pripovedača Waltera Neffa i čoveka koji drži diktafon u koji on saopštava priznanje. Posthumno korišćenje naracije je često (primeri Sunset Boulevard (1950) i Doa (1950), ili Dead on Arrival (1950) Rudolpha Matea), Hitchcock je u melodrami Rebecca (1940) koristio naraciju za Joan Fontaine. Farewell, My Lovely (1944) klasičan je primer u kome glavni junak Philip Marlowe potpuno zavisi od naracije koja ga suštinski izgrađuje kao lik.

WORLD WAR TWO
Pošto se za početak noir perioda smatra 1940. godina, znači da taj žanr nije posleratni fenomen. Problemi smanjenog budžeta i cenzure posle rata nastavili su da sputavaju noir filmove. Ljudi koji su se kao veterani vraćali iz rata, postaće glavni protagonisti ovih filmova. Kraj američkog izolacionizma i novostečene slobode za žene, što je posledica odsustvovanja muškaraca, stvorili su novo okruženje, promenivši tako i odnos prema ženskim likovima u noir filmovima.

XENOPHOBIA
Pročitajte romane Mickeyja Spillanea o detektivu Mikeu Hammeru pa ćete videti na šta mislimo. Ksenofobični detektiv koji nema vremena za komunjare, predstavljao je uzor i za apokaliptični noir Roberta Aldricha Kiss Me Deadly (1955).

YOU ONLY LIVE ONCE
Film prenoir perioda Fritza Langa u kome Henry Fonda briljira kao lopov koji pokušava da postane pošten iako se čitavo društvo udružilo protiv njega.

ZITHER
Zither ili citra je muzički instrument koji je Anton Karas upotrebio da bi stvorio sjajnu muziku za popularni film Carola Reeda iz 1949. godine, The Third Man.