MDMA (Ecstasy)
("eks", "esktaza", "ekser", "X", "vesela tableta", "Adam")

Hemijski sastav i izgled
MDMA (3,4- metilendioksi-N-metamfetamin) je derivat amfetamina koja je u osnovi beli kristalni prah, a najčešće se pojavljuje u obliku kapsula ili tableta. Pod pojmom "ecstasy" često se svrstavaju i druge supstance iz iste "porodice" droga: MDA (metil-dioksi-amfetamin), MMDA (3-metoksi-4,5-metilendioksi-fenil-izopropilamin) i MDEA (metil-dioksi-etil-amfetamin). Sve supstance dobijaju se sintetskim putem i često se mešaju sa drugim supstancama, tako da je i sadržaj tableta koje se kupuju na ulici nepouzdan i često sadrže i druge psihoaktivne supstance kao što su: kofein, efedrin, amfetamin, DXM (dekstrometorfan) ili PMA (parametoksiamfetamin). Primera radi, tableta Ecstasy-ja je obično teška oko 250 mg, ali MDMA-a ima tek oko 50-80 mg.

Kratka istorija
Istorija danas sveprisutnog ecstasy-ja počinje negde 1912. godine u Nemačkoj. Tada je MDMA sintetisan u farmaceutskoj kompaniji Merck, kao još jedan proizvod industrije koja je svetu već dala kokain i morfijum. Patentiran je dve godine kasnije, a bio je predviđen samo kao supstanca za proizvodnju drugih lekova, a ne kao anoreksik, kako se to obično priča. Na njega se ubrzo zaboravlja sve do Drugog svetskog rata, kada ga vojska, uz mnoge druge droge, testira za moguću upotrebu tokom hladnog rata. Zaključuju da je beskoristan, pa se na njega opet zaboravlja sve do sredine šezdesetih, kada ga u svojoj privatnoj laboratoriji sintetiše Aleksandar Šulgin.
Ovaj hemičar, koji će postati poznat po MDMA, zbog svog interesa za psihodelične droge odlazi iz komercijalne farmacije i tokom trideset godina u svojoj laboratoriji radi na beskrajnom nizu "mind-altering" droga. Verovao je da farmakološka istraživanja mogu proizvesti sredstva koja će pomoći proširenju ljudske percepcije i smatrao je beskorisnim da svoj "materijal" testira na životinjama. Tako je oko sebe okupio krug prijatelja i poznanika, koji su bili voljni da mu pomognu. Oni bi se okupljali kod njega kući, doneli bi hranu, piće, vreće za spavanje i eksperiment je mogao da počne. Posle svakog okupljanja morali su da podnesu izveštaj sa detaljnim opisima efekta droge.
Kada je MDMA pokazao svom prijatelju psihologu, droga se proširila zbog svog navodnog terapeutskog potencijala. Počela je da se koristi u psihoterapiji kao pomoć kod post-traumatskih stanja, fobija, zavisnosti ili bračnih problema, a mnogi pacijenti su smatrali da im je MDMA pomogao olakšavajući im bolest ili povećavajući im samopouzdanje.
Krajem 70-tih godina stvorilo se malo tržište MDMA, a dileri su smislili novo ime: ecstasy, tvrdeći da će se bolje prodavati nego sa imenom "empathy" (efekat doživljavanja nečijih osećanja kao sopstvenih, što zapravo ecstasy izaziva). Tokom 80-tih godina ecstasy stiže u prve klubove i gay barove, propagira se kao plesna droga uz prateću euforiju u raznim časopisima. Godine 1985. MDMA postale ilegalan u SAD, a potom se i demonizuje, tvrdeći da izaziva oštećenje mozga, Parkinsonovu bolest, da uništava kičmenu tečnost itd. S druge strane, pojavljuju se pisma podrške od strane psihologa, istraživača i advokata, u kojima se traži preispitivanje kriminalizacije, a ecstasy postaje prva droga sa advokatskim zastupništvom.
U Evropi se MDMA pojavljuje 80-tih godina, a njegova upotreba vezana je za klubove, gde se koristi kao plesna droga. Krajem 80-tih postaje ilegalan. Danas je ecstasy droga čija je upotreba gotovo svugde u porastu. Nakon što se dugo vremena smatralo da ne postoji nikakva primena MDMA u medicini, trenutno se vrše istraživanja o njegovom korišćenju u lečenju PTSP-a (posttraumatski stresni poremećaj).

Izgled i način upotrebe
Obično se nalazi u kapsulama, tabletama ili prahu. Najčešće se konzumira oralno ili ušmrkavanjem.
Uobičajena doza varira između 80 i 160 mg (oralno), a standardnom dozom smatra se oko 2 mg po kilogramu telesne mase. Kada se MDMA uzima oralno, efekti se javljaju oko 30-45 minuta kasnije. Ušrmkavanje uzrokuje brže delovanje. Primarni efekti obično dostižu vrhunac oko sat do sat i po posle uzimanja, traju otprilike dva sata, a zatim postepeno slabe. Sekundarni efekti (tzv. afterglow) mogu se osećati danima.
Nakon konzumiranja MDMA se može detektovati u urinu 1-3 dana (jedno uzimanje), odnosno 3-5 dana (učestalo uzimanje).

Delovanje
MDMA spada u grupu stimulansa i halucinogena. Deluje tako što uzrokuje povećanje oslobađanje serotonina u mozgu. Serotonin je neurotransmiter koji je zadužen za raspoloženje. Što ga je više u mozgu, bolje smo raspoloženi.
Početak delovanja ("coming up"), korisnici osećaju kao zatezanje vilica, znojenje, sušenje usta, podrhtavanje i ubrzan rad srca. Krvni pritisak raste, kao i telesna temperatura. Može se javiti i mučnina. Dolazi do povećanja budnosti i energije, kao i potiskivanja žeđi, umora i sna. Javlja se živahnost i raste osećaj bliskosti sa drugom osobom ili okruženjem ("loved up"). Povećava se želja za komunikacijom i dodirom, česta je želja za plesanjem. Zvukovi, boje i emocije izgledaju i doživljavaju se intenzivnije.
Nakon spuštanja, efekti droge osećaju se još neko vreme, obično 3-24 sata i vrlo su različiti: neki ljudi padaju u neuobičajenu depresiju, dok su drugi neuobičajeno dobro raspoloženi. Telesna iscrpljenost takođe je vrlo česta posledica.
Fizički efekti su gubitak apetita, povećani puls i krvni pritisak, uznemirenost, nervoza i drhtanje, promene u regulaciji telesne temperature. Neki od negativnih efekata su: nenamerana ili neprikladna emotivna veza, grčenje čeljusti, teška koncentracija, zbunjenost, teškoće pri erekciji ili postizanju orgazma, povećana telesna temperatura, dehidracija, mučnina i povraćanje, glavobolja i gubitak ravnoteže, teško spuštanje praćeno depresijom, mamurluk koji može potrajati nedeljama. Verovatnost ovih problema povećava se s većim dozama i češćom upotrebom, a u ekstremnim slučajevima moguća je i teška psihička kriza sa psihotičnim i paničnim napadima.

Predoziranje
Zbog euforije koju MDMA izaziva, često se ignorišu signali tela i zato uvek treba paziti na moguću dehidraciju, grčeve mišića, vrtoglavicu, iscrpljenost i preveliko naprezanje.
Predoziranje s MDMA karakteriše brzi puls, visok krvni pritisak, slabost, mučnina, vrtoglavica, grčenje mišića ili napadi panike. Kod pojave takvih simptoma treba sesti, odmoriti se, po mogućnosti izvan zagušljivog i pregrejanog prostora, i popiti tečnost (ne alkohol). U slučaju da predozirana osoba izgubi svest ili ima vrlo jake opisane simptome, svakako treba potražiti medicinsku pomoć.

Najčešći znaci prepoznavanja akutnog korišćenja:
Odsustvo umora (dugotrajno plesanje), komunikativnost, glasan govor, široke zenice, žeđ.
Najčešći znaci prepoznavanja hroničnog korišćenja:
Promene na nivou mentalnog funkcionisanja i poremećaji ličnosti.

Kombinovanje MDMA sa ostalim drogama
MDMA + amfetamini (speed) - mogućnost predoziranja amfetaminima je jako povećana. Izrazito se ne preporučuje jer oboje povećavaju puls i krvni pritisak.
MDMA + kokain - slično kao i kod amfetamina.
MDMA + heroin i ostali opijati - nema opasnih interakcija, ali stimulirajući efekt MDMA može sakriti sedativni efekt opijata pa je mogućnost predoziranja opijatima povećana. U ovom slučaju, najveći problem leži u vrlo mogućoj zavisnosti o heroinu i opijatima.
MDMA + alkohol - MDMA može sakriti delovanje alkohola, pa je povećana mogućnost trovanja alkoholom. Alkohol doprinosi dehidraciji organizma, kao i MDMA.